Упознао сам га у поратним годинама када смо ловили лисице са министрима и директорима Термо електране из Угљевика.
У то вријеме сам имао добре лисичаре па се ловило сваки викенд на другом мјесту.
После једног лова док смо чекали псе да се врате у сами смирај хладног зимског дана, дошао нам је он, чика Петар и носио прелијепог гаравог лијаћа.
Сви смо му честитали а он онако мудар и искусан мало заћута па приупита за посавца који има густ штекет.
Показаше му прстом на мога Лису а он се насмија и принесе му улов.
Каже пред њим сам га одстријелио на Мачевинама и одавно такав гон нисам слушао.
Одмах сам му обећао штене од мојих паса и наше познанство потраја до данас.
Наравно обећање сам испунио тога прољећа а када сам му однио штене наступило је велико весеље.
Starina Петар Зеленовић живи у Мезграји испод Јаблан града, тада је био и узоран пчелар са великим бројем кошница.
Радио је као багериста на руднику, а дуго година је био ловочувар у ловачком удружењу Рудар из Угљевика. Велики је ловац и познавалац ловачких паса и дугогодишњи је заслужни ловац.
Од како је остао без супруге живи сам и сада је већ у деветој деценији живота. Док пишем овај текст већ сам одредио да га што скорије посјетим јер мало је таквих људи.
Божић Миладин
Be the first to comment