БАЊАЛУКА – Ловачка удружења трпе озбиљне штете због недоречености у Закону о ловству, јер истовремено плаћају и полисе осигурања и морају да надокнаде штету коју у саобраћајним несрећама проузрокује дивљач.
Упркос томе што Ловачки савез Републике Српске има закључене осигуравајуће полисе са Дунав осигурањем, терет накнаде штете у бројним случајевима пада на ловачка удружења.
Секретар Ловачког савеза РС Живојин Лазић објашњава за CAPITAL да за то није одговорно Дунав осигурање, већ искључиво законски недостаци. Он истиче да би се у трећем кварталу ове године пред Народном скупштином РС требао наћи нови Закон о ловству којим ће ти недостаци бити отклоњени.
„Уколико се саобраћајна несрећа догоди на дијелу пута који није обиљежен одговарајућим знаком упозорења, онда осигуравајућа кућа није обавезна да надокнади штету, већ то пада на терет ловачког удружења на чијој територији се догодила несрећа“, објашњава Лазић.
Он истиче да закон о ловству дефинише да у неловне површине спадају насеља, плантаже, гробља, аеродроми, те јавни путеви и да за штету коју на тим површинама евентуално начини или проузрокује дивљач одговара њихов титулар.
„Међутим, закон није довољно прецизан управо када су у питању јавни путеви, тако да накнада штете у бројним случајевима пада на терет Ловачког савеза, односно ловачких удружења“, каже Лазић.
Секретар Ловачког савеза РС Живојин Лазић каже да је у односу на „Путеве РС“ у случају „Аутопутева РС“ ситуација потпуно јасна.
„Јавно предузеће „Аутопутеви РС“ одговара за штету у случају да неко на аутопуту удари дивљач, зато што су „Аутопутеви РС“ дужни да обезбиједе заштитну ограду. Значи, ако се нека животиња провуче или пробије кроз заштитну ограду, за то су одговорни „Аутопутеви РС“, каже Лазић.
Из Дунав осигурања кажу да су од почетка ове године по полиси закљученој са Ловачким савезом РС запримили 33 одштетна захтјева.
„Процијењена висина одштетних захтјева још увијек није утврђена зато што су захтјеви у фази обраде, а до сада су исплаћене двије штете у висини уговорене суме“, каже за CAPITAL директор Дирекције за штете Дунав осигурања Радован Мајкић.
Према његовим ријечима, предметном полисом осигурања покривене је штета учешћем дивљачи и дефинисани одређени случајеви у којима осигуравач није у обавези надокнадити штету.
„Осигуравач није у обавези надокнадити штету уколико ловачко удружење које господари ловиштем, уз цесте које пролазе ловиштем није обезбиједило постављање знакова упозорења, односно знак опасности који упућује на могућност излијетања дивљачи на цесту“, прецизира Мајкић.
С друге стране, Живојин Лазић каже да јавно предузеће „Путеви РС“ одречно одговара на захтјев ЛСРС да се на одређеној дионици пута постави знак упозорења „дивљач на путу“.
„Ми једноставно добијемо одговор да нисмо мјеродавни да одређујемо гдје треба да се постављају саобраћајни знакови. Тиме се практично даје простор осигуравајућим кућама да избјегну накнаду евентуалне штете, а због недоречености у закону о ловству, та штета на крају пада на терет ловаца. То није у реду, јер би титулар неловне површине требао да надокнади штету. Управо због тих могућности двојаког и различитог тумачења ми заједно са Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде РС учествујемо у изради новог закона о ловству који би те недоречености требале да буду отклоњене„, каже Лазић.
Он ипак истиче да је уговор са Дунав осигурањем увелико помогао ЛСРС да смање висину накнаде штета које су им фактурисане.
„ЛСРС је раније долазио у ситуацију да плаћа штету коју су по свим законима били дужни да плате „Аутопутеви РС“. Сада у случају саобраћајке на аутопуту сав посао одраде људи из Дунав осигурања и штету надокнађују „Аутопутеви РС“, док је раније због пропуста у њиховим стручним службама то знало ићи на терет ловачких удружења“, објашњава Лазић.
Он истиче да полиса осигурања коју је ЛСРС склопио са Дунав осигурањем покрива и осигурање од смртних посљедица или инвалидности усљед несрећног случаја за више од 20.000 ловаца у Републици Српској, преноси capital.ba
Be the first to comment