Стразбур, 24. новембра 2022. – Европски парламент је управо изгласао заједничку резолуцију о заштити сточарства и великих месождера у Европи . Најважнији захтјев Парламента је још један позив на имплементацију члана 19. Директиве о стаништима. Потпуно и исправно примијењена директива укључује процедуру за измјену анекса директиве како би се осигурало да врсте буду наведене у складу са научним и техничким напретком. Треба напоменути да премјештање велике популације месождера из једног анекса (нпр. строга заштита) у други (нпр. заштита, уз коришћење) не мијења законску обавезу држава чланица да осигурају повољан статус очувања.
Овај захтјев за повољан за руралне судионике, укључујући ловце, јер строги статус заштите одређених великих звијери доводи до правног и административног застоја у све већем броју држава чланица. Проблем је заснован на сувише уском тумачењу права ЕУ од стране неких заинтересованих страна и континуираним правним нападима од стране невладиних организација са строгом заштитом на националном нивоу.
Према ријечима предсједника FACE-а, Торбјорна Ларсона : „ Данашње гласање је добра вијест и још један јасан позив Европској комисији да успостави процедуру за измјену анекса Директиве о стаништима. То је био захтјев и претходног Европског парламента и других институција ЕУ, због чега је Комисији било све теже да не дјелује ”.
Многе велике популације месождера, посебно европски вукови, настављају да се шире. Према најновијем статусу очуваности вукова у Европи, у ЕУ је пријављено око 19.000 јединки са повећањем распона од преко 25% само у посљедњој деценији. Ово се не одражава на одговарајући начин у ЕУ процедури извјештавања према којој се популације извјештавају на биогеографском нивоу, што је неприкладно за високо покретне врсте попут вука и риса.
Опсег популација великих месождера може се протезати на хиљаде квадратних километара и неизбјежно је подијељен државним или другим административним границама. Мјере очувања, праћења и управљања, као и процјене статуса очувања треба да се спроводе на биолошки исправним и прекограничним нивоима. То потврђује и најновија IUCN процјена статуса очуваности вука у Европи.
Раздвајање “ловачке дјелатности” и одступања за строго заштићене врсте:
Постојао је позив у приједлогу да се “ловна активност” искључи као легитимно средство управљања према члану 16. Директиве о стаништима. Међутим, већина посланика је то одбацила. Ловци су активно укључени у управљање великим месождерима и кориштење одступања за популације које су строго заштићене примјењује се само под строгим системима лиценцирања како би се испунили услови наведени у директиви.
Надаље, треба истаћи да према пресуди Европског суда правде, управљање великим месождерима “у сврху управљања популацијом” је дозвољено када су испуњени одређени услови. Квота (национална или регионална) заиста може постојати и поставља горњу границу с обзиром на критериј „ограниченог броја” и унутар те квоте могуће је доносити циљане одлуке. Многе државе чланице ослањају се на ловце како би подржали приступе очувања и управљања, те како би осигурали добар суживот с локалним заједницама. Ово је такође све више документовано у истраживањима друштвених наука. У Европи постоје неки од најуспјешнијих примјера суживота с великим месождерима, као што су мрки медвјед, вук и рис, гдје постоји активно управљање и ангажман с ловцима.
FACE је глас европских ловаца. Осигуравамо да лов и даље буде добар за ловце, друштво и природу.
www.face.eu
Be the first to comment