Први модерни амерички ловачки карабин директне акције доноси нека добра рјешења на пољу ергономије, али оставља утисак недовршеног производа у поређењу са чувеним европским моделима.
Прије неколико година на страницама “Ловачких новина” опширно смо писали о карабинима директне акције (карабинима са право-чепним затварачем) којом приликом смо представили историју и развој ових пушака те описали карактеристике већине актуелних модела. Како је тада речено, више произвођача ловачког и спортског оружје се у неколико посљедњих деценија окушало на пољу конструисања или усавршавања карабина директне акције. Поједини модели карабина директне акције доживјели су запажен успјех (што је случај са нпр. карабинима “Blaser R93” или R8 или у задње вријеме са “меркелом RX Helix”), док су остали отишли у заборав, јер нису донијели радикалне предности у односу на масовно прихваћену и веома поуздану обртно-чепну акцију. И поред тога, развој карабина директне акције се наставља, а европски произвођачи повремено уводе нове моделе. Међутим, посљедњи такав карабин стиже из Америке, земље у којој директна акција никада није била ни приближно популарна и заступљена као у Европи.
Недавним увођењем ловачког карабина система “импулс”, амерички произвођач “Savage” (“севиџ”) поставио је ни мало лак задатак – популаризовати правочепну акцију код америчких ловаца и стријелаца. Задатак је заиста тежак, тим прије јер се на америчком тлу, по заступљености и популарности, са обртно-чепном акцијом једино могла носити традиционална полужна акција, по којој је уосталом познат и “севиџ”. Полужна акција је заправо и бржа од карабина са директном кацијом (то се посебно односи на полужни карабин “Browning BLR” са преносним системом зупчаника). Право-чепна акција на америчком тлу у таквом “односу снага” једноставно није имала шта да тражи.
Истине ради, крајем 19. и почетком 20. вијека у наоружању Америчке ратне морнарице и Корпуса морнаричке пјешадије кратко се задржала пушка са правочепним затварачем система “М1895 Lee Navy”. У строгом смислу ријечи, није се радило о правоизвлачећем затварачу – да би се пушка одбравила и отворила конструкционо је ријешено издизање задњег краја тијела затварача за неколико степени приликом ангажовања ручице. Затварач је дакле био нагибног типа, а брављење најсличније оном на пушкама SKS (PAP М59/66) и FN FAL. Али, систем репетирања јесте спадао у правочепну акцију и довољно је било енергично повући ручицу назад, а затим нагло вратити затварач напријед да би се празна чаура избацила и свјеж метак увео у цијев. Пушку система “М1895 Lee Navy” конструисао је чувени Џејмс Парис Ли (конструктор познатих пушака “Lee – Endfield”), а произвођена је у фирми “Винчестер” из Њу Хејвена. Међутим, при грубој теренској експлоатацији показаће се лоше стране овог система. Премда је затварач саобраћао без проблема и акција била брза и тачна, извлакач је био склон испадању и губљењу, а муниција калибра 6mm “Lee Navy” (6?60 mmSR) показала се нестабилном и неподесном. У Шпанско-америчком и Филипинско-америчком рату проблеми са овим пушкама дошли су до пуног изражаја и то је запечатило њихову судбину. Замијењене су обртно-чепним брзометкама система Краг-Јоргенсен. Од тада се у Америци нико озбиљан није бавио право-чепном акцијом.
“Севиџ импулс”
Али, дошло је вријеме да се и то промијени. Како кажу у фирми “Севиџ”, помно су проучили све предности и мане директне акције те пронашли гдје лежи главни проблем.
Како би конструисању и дизајнирању нове пушке приступили што озбиљније одлучили су се за еклектички приступ и уврстили најбоља постојећа рјешења. За просјечног европског, па и балканског, ловца, коме нису страни ни карабини “Blaser R93” и R8, интересантан је маркетиншки наступ компаније. Јавности у Америци, недовољно информисаној и ненавикнутој на карабине директне акције, “севиџ” је нови модел карабина представио као посљедње достигнуће на предметном пољу, до којег се дошло студиозним проучавањем различитих конструкција стотину година уназад. Како је то објаснио Ал Каспер, директор “севиџа”, иначе угледне и свјетски познате америчке фирме, дошло се до закључка да срж проблема са карабинима директне акције лежи у недовољном степену повјерења у такав систем код стријелаца. Директна акција је брза, вели Каспер, али не улива повјерење, док сама брзина не значи ништа без прецизности. Према Касперу, нови карабин “импулс” доноси промјену као један од најбржих и истовремено најпрецизнијих карабина директне акције икада направљених. Како кажу у “Севиџу”, “импулс” има брзину полуаутоматског, а прецизност обртно-чепног карабина. Пажљивији и информисанији читалац овдје ће примијетити да су Американци са увођењем карабина директне акције “севиџ импулс” открили топлу воду. Права истина је да се “севиџ импулс” базира на Европљанима добро познатом, већ доказаном и поузданом њемачком систему “Heym СР30”, који смо представили прије неколико година. Али кренимо редом.
Директна акција карабина “севиџ импулс”
Срце система директне акције карабина представља масивни цилиндрични затварач са шест радијално позиционираних бравећих куглица на предњем крају (произвођач је примијењени систем назвао “HexLock”). Куглице се дјеловањем једног елемента са конусним врхом приликом брављења размичу и чврсто браве у кореспондирајућа лежишта смјештена унутар масивног прстена то јест продужетка цијеви.
Управо по бравећим куглицама познат је њемачки карабин директне акције система “Heym SR30” (представљен још 1996. године, али скоро непознат америчким стријелцима). Међутим, код “импулса” постоји разлика у кретању ручице затварача, односно покретању полуге за размицање куглица. Док код карабина “Heym SR30” ручица затварача има засебну вертикалну осовину, на “импулсу” је осовина ручице, само њено тијело које хоризонтално (попречно) пролази кроз спојницу затварача. “Импулс”, дакле, има ручицу затварача као на карабинима “блазер” (која конусни елемент смјештен унутар тијела затварача активира помицањем).
Ручица затварача на “импулсу” представља амбидесктрално ријешен систем и може врло лако да се према жељи стријелца премјести са десне на лијеву страну спојнице, чиме се добија конфигурација за љеворуке стријелце, што је решење које морамо похвалити.
Међутим, судећи према оригиналном маркетиншком видео-материјалу, на којем се види упоредно репетирање “импулса” и класичног обртно-чепног карабина, ствари не теку тако глатко и брзо како би то “севиџ” желио да представи. Поготово ако “импулс” поредимо са његовим директним узором, поменутим карабином “Heymm SR30”. Без обзира на напредне компјутерске програме, врхунску технологију, квалитетну израду, материјале и индустријски дизајн, карабин “севиџ импулс” дјелује недовршено. Чини се да кретање ручице затварача на 
“импулсу” има предугачак и тврд ход (ротацију) те да је потребна прилична сила да се затварач одбрави и забрави. Стиче се утисак да све то непотребно оптерећује и збуњује опитног стријелца, који није сигуран да ли је ручица затварача, приликом брављења, заиста до краја гурнута у предњи, то јест бојеви положај. И сам угао ротирајуће ручице, чије тијело попречно пролази кроз спојницу затварача, није најсрећније ријешен на “импулсу” (код “блазера” је попречна ротирајућа ручица скоро приљубљена уз сандук, што свакако ње случајно, док је код “Heym SR30” ручица позиционирана под углом од 90 степени захваљујући вертикалној осовини која пролази кроз спојницу затварача). Аутор се не може отети утиску да је нова америчка директна акција неупоредива са њемачким и аустријским инжењерингом. Али, коначан суд биће свакако донесен са “импулсом” у рукама.
Шта је директна акција?
Директна акција затварача (затварач са праволинијским саобраћањем, право-чепни или правокретни затварач) подразумијева затварач који приликом циклуса репетирања пушке простим хватом за ручицу повлачимо назад, а потом враћамо напријед, без потребе за обртањем његовог тијела уз помоћ ручице у смислу одбрављивања и забрављивања те запињања ударног механизма. Све се обавља са само два покрета руке, а идеја водиља при конструисању овог система била је брзина препуњавања, односно брзина гађања те потреба да се око не склања са нишанске линије при манипулисању затварачем, а у посљедње вријеме и захтјев да задњи крај затварача, у отвореном положају, не излази из сандука. Ако желите велику брзину акције, а да то не буде полуаутоматски карабин нити полужна репетирка или пумпарица, изабраћете правоизвлачећи затварач то јесте директну акцију.
Алуминијумски сандук пушке долази са интегрално изведеном монтажном пикатини шином. Цијев “импулса” је уврнута у прецизно обрађени челични прстен, а све је потом фиксирано у сандук, уз помоћ четири имбус завртња. Ради се о рјешењу виђеном на примјера ради карабинима система “Sayer 100”, о којима смо недавно писали. Тиме су елиминисани проблеми са увртањем цијеви директно у сандук (масивни челични прстен има за циљ прецизно подешавање задатог чеоног зазора када се у њега уврне цијев до тачно одређене тачке). Са лијеве стране сандука налази се устављач затварача, док је утврђивач оквира смјештен испред уводника. Оквири су сепаратни, капацитета четири метка.
Кочница карабина “севиџ импулс” пласирана је надохват палца, иза спојнице затварача на врату кундака. Са задње стране спојнице затварача налази се маркантна четвртаста команда са препознатљивим логом произвођача, која служи за безбједно отпуштање ударног механизма (ударне игле).
“Савиџ” тренутно нуди три модела карабина директне акције “импулс”: “Predator”, “Big game” и “Hog hunter”. Сви су опремљени са петентираним AccyTrigger системом окидача и “AccyStock/Assufit” подесивим кундаком са алуминијумским бедингом. Постоје двије дужине акције, а за сада је у понуди седам калибара – од .22-250 до .300 “винчестер магнум”.
Пише: Драшко Драгосављевић
Be the first to comment