Срнећа дивљач у Европи и код нас

Срнећа дивљач је веома цијењена на европском континенту. Поред економске стране која се огледа у продаји изузетно квалитетног меса и приходима од ловног туризма, ова врста дивљачи има значајну улогу што се тиче еколошког аспетка као дио биолошке разноврсности континента. Са друге стране, пренамноженост врсте може довести до озбиљних штета на шумским засадима и пољопривредним културама, повећања броја саобраћајних незгода и ширења заразних болести. Због свега наведеног, ловци имају одговорност у регулисању квантитета популације срнеће дивљачи.

Крајем 19. и почетком 20. вијека срнећа дивљач у Европи била је готово истребљена и могла се пронаћи само у удаљеним шумским подручјима. (Burbaitė и Csányi, 2009) Главни криваци за овакво стање били су прекомјерно изловљавање и друге људске активности прије свега индустријализација. Стање се почело поправљати почетком 20. вијека, а у последњих 50 година срнећа дивљач се проширила по цијелом континенту.

Истраживања бројности популације срнеће дивљачи за период 1984 – 2005

Сјеверни и јужни дијелови Европе слабије су насељени овом племенитом дивљачи, за разлику од централних дијелова. Популација у Европи је процијењена на 6,2 милиона јединки 1984. године, односно на преко 9,5 милиона 2005. године. Квоте за одстрел износиле су 1,7 милиона јединки за 1984. годину (што представља око 28% укупне популације) и 2,7 милиона за 2005. годину (28,9% укупне популације).

Региони Европе са различитом промјеном бројног стања срнеће дивљачи у периоду 1984-2005 (Burbaitė и Csányi, 2009)




У периоду 1984 – 2005, бројно стање срнеће дивљачи у Француској се увећало за 277%, у Летонији 220%, Италији 201%, Финској 200% и Данској 166%. Пораст броја јединки довео је и до повеаћања квота за одстрел срнеће дивљачи. У наведеном периоду дошло је до повећања одстрела јединки у Француској за 464%, Уједињеном Краљевству 734%, Италији 489% и Летонији 421%.

Што се тиче просјечне густине у Европи она је износила 1,55 јединки на km2 1984. године. Двадесет година касније просјечна густина популације порасла је на 2,22 јединки на km2. У 2005. години највиша густина забиљежена је у Данској (9,28 јединки по km2), Луксембургу (9,27), Аустрији (8,94) и Њемачкој (8,40).

Њемачка – држава са највећом популацијом у Европи

Држава са највећом популацијом срнеће дивљачи у Европи у 2005. години била је Њемачка са око 3 милиона јединки. Квота за одстрел била је 1.077.441 јединки, односно 35,91% укупне популације.

Према другим изворима, број популације био је процјењен на 2,5 милиона грла у 2019. години. (www.grube.de) Ловна површина у Њемачкој износи 320.900 km2. Самим тим може се закључити да је просјечна густина била око 7,79 јединки по km2. Последњи подаци указују да је у ловној 2020/21 одстрељено 1.285.562 јединки срнеће дивљачи.
Предвиђа се да ће до 2035. године број одстрељених јединки достићи цифру од 1.350.000 годишње. То значи увећање од око 10% у поређењу са 2019/20 ловном сезоном. (www.umweltanalysen.com)

Према подацима преузетим из Deutsche jagdzeitung, у ловиштима у којима се правилно газдује просјечна густина срнеће дивљачи по 1 km2 износи 4 до 8 јединки у шумским подручјима, односно до 12 јединки у равничарским. (djz.de)

Стање у југоисточној Европи

Са друге стране, у земљама југоисточне Европе дошло је до пада квантитета ове врсте дивљачи крајем 20. вијека. Веома је тешко урадити било какве процјене за тај период због тога што у појединим државама подаци уопште нису прикупљани, односно презентоване су грубе процјене. Бугарска, Румунија, Молдавија, Украјина и бивше југословенске републике забиљежиле су значајне губитке превасходно због политичких транзиција у којима су се нашле наведене државе, ратних дејстава и традиционално високе стопе ловокрађе и криволова.

Ово показује да социјално-културолошки и економски фактори имају велики утицај на бројно стање срнеће дивљачи и домаћинско газдовање истом. (Burbaitė и Csányi, 2009)

Стање стрнеће дивљачи у окружењу

У Републици Србији, према подацима Завода за статистику, у ловиштима укупне површине од 75.600 налазило се 142.000 грла срнеће дивљачи у 2019. години што указује да је просјечна густина популације око 1,88 јединке на km2. Исте године одстрељено је 10.000 јединки што представља 7,04% популације. (Статистички годишњак 2021)

У Републици Хрватској, последњи подаци који се могу пронаћи кажу да је током 2020. године одстрељено 17.789 јединки срнеће дивљачи, што је повећање од 6,6% у односу на претходну годину. У 2019. години одстрјељено је 16.691 грла. (web.dzs.hr 2021)

У Федерацији БиХ, током 2020. године одстрељено је 1.276 јединки, уз напомену да подаци за Хецеговачко-неретвански и Средњобосански кантон нису комплетни. Остали подаци нису јавно доступни. (Statistički godišnjak 2021)

Бројно стање срнеће дивљачи у Републици Српској

Након разарајућих ратних дејстава и последица које су присутне и данас (нпр. минска поља), бројност срнеће дивљачи је у порасту на територији Републике Српске. Према званичним подацима добијеним од стране Завода за статистику Републике Српске за 2020. годину у нашим ловиштима налази се 32.000 јединки. (Статистички годишњак 2021)

Површина ловишта у нашој Републици је 23.000 km2, што доводи до закључка да је просјечна густина популације око 1,39 јединке на km2. Што се тиче одстрела за 2020. годину Завод износи податак од 2.217 јединки, што представља 6,93% укупне популације.

Поређења ради, расположиви фонд за коришћење из ловишта Босне и Херцеговине за 1971/72. годину био је тек 1.500 јединки. (Informator Marketing 1978, 33)

Врста дивљачи	1971/72	1972/73	1973/74	1974/75	1975/76
Срнећа дивљач	1.500	2.000	2.400	2.700	3.000

Расположиви фонд за коришћење из ловишта Босне и Херцеговине за период 1971 – 1975 (Informator Marketing 1978, 33)

Мјере на повећању бројног стања срнеће дивљачи

Ловачки савез Републике Српске уложио је велике напоре и материјална средства у едукацију и правовремено информисање ловачке популације чиме је у значајној мјери унапређен однос према правилном и домаћинском газдовању срнећом дивљачи. Посебан акценат дат је на поштовању ловостаја и обезбеђивању неопходног мира у ловишту у прољећном периоду када је изузетно важно заштитити потомство.

Такође, велики искорак направљен је у прихрани обезбеђивањем потребних количина соли, те изградњи појила, солила и јасли.
У сарадњи са ресорним Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде унапређен је рад ловочуварских служби набавком средстава за надзор ловишта и теренских аутомобила, а сарадња са Министарством унутрашњих послова подигнута је на виши ниво.

Посебан проблем представљају предатори, како длакави, тако и пернати. Појава шакала и његова експанзија у равничарским дијеловима Републике Српске дјелује веома негативно на повећање бројног стања популације срнеће дивљачи.

Такође, пројекти на интродукцији и повећању бројног стања риса и вука у сусједним државама сигурно ће имати негативан утицај. Потребно је најприје довести популацију срнеће дивљачи и других племенитих врста на ниво западноевропских држава, па тек онда размишљати о другим пројектима.

На крају, највише заслуга имају сами ловци који почињу разумјевати да је лов хоби и да се самим тим у ловиште много више уноси, него што се из њега износи. То доказује и стање на терену гдје се може видјети све више ловаца који су посвећени уређењу ловишта, одстрелу предатора и заштити племенитих врста дивљачи.

М.П.