Амерички карабински метак .270 винчестер доказао се као један од најсвестранијих, најефикаснијих и најпрецизнијих ловачких калибара на свијету за лов срнеће и јеленске дивљачи.
Ефикасност и употребљивост овог метка тако је дубоко усађена у свијест ловаца и спортских стријелаца да га многи узимају као еталон за поређење са другим карабинским калибрима.
Прича о овом веома популарном метку води нас на почетак двадесетих година прошлог вијека. У то вријеме Сједињене Америчке Државе тек су изашле из Првог свјетског рата, а њихов славом овјенчани војнички метак .30-06 спрингфилд већ је био доказан и у лову на практично сву сјеверноамеричку дивљач. Међутим, инжењери и конструктори фабрике “Винчестер (Winchester)” одлучили су да оду корак даље и развију типично ловачки калибар, бољих балистичких перформанси, при чему су највјероватније били инспирисани типично њемачким промјером зрна од седам mm. Америчка идеја се огледала у побољшању карактеристика метка .30-06 утолико што би лаборисање постојеће чауре лакшим зрном од седам mm произвело разантнију балистичку путању и мањи трзај.
Интересантно је напоменути како је фирма “Винчестер” била свјесна да би означавање нове муниције европским метричким, тј. милиметарским системом могло изазвати одбојност код америчких грађана. Наиме, сјећања на шпанско-амерички и тек окончани Први свјетски рат у то вријеме су била још свјежа, па би се свака асоцијација на њемачку војну муницију калибра 7х57 или 8х57 mm, коју је у тим ратовима користио непријатељ, могла негативно одразити на комерцијалном тржишту.
Међутим, инжењери фирме “Винчестер” одлучили су да као полазну основу узму чауру у то вријеме већ напуштеног метка .30-03 спрингфилд (7.62×65 mm). Тако је 1925. године сужавањем чауре .30-03 настао .270 винчестер лаборисан зрном промјера 0.277 инча, то јест седам mm.
Ловачки карабински метак .270 винчестер строго узевши припада категорији муниције у калибрима између шест и седам милиметара јер му је калибар заправо 6,9×64, али је по перформансама најсличнији метку 7×64 (који је само неколико година раније конструисао и увео у производњу познати њемачки стручњак Вилхелм Бренеке уз метак 7×65 R намијењен преламачама). Чаура метка .270 винчестер дуга је 64,5 mm, што значи да је дужа од чауре .30-06 спрингфилд (63,1 mm). Остале димензије чауре су практично исте. Укупна дужина метка .270 винчестер не иде преко 84,8 mm. Максимални дозвољени притисак је нешто већи од метка .30-06 и износи 450 MPa.
“Shooting Times”, карабински метак .270 винчестер се по популарности налази на другом мјесту у свијету – одмах иза легендарног .30-06
Компанија “Винчестер” је са новим метком увела и обртно-чепни карабин модела 54, што ће се показати као пун погодак. Ловци и стријелци нису крили одушевљење новим калибром који се на већим даљинама показао боље од свих тада доступних средњих калибара. У почетку је лаборисан зрнима масе од 100 до 160 грејна (6,5 – 10,4 г). Данашња лепеза зрна је широка: 5,85 г (90 грејна), 6,5 г (100 грејна), 8,44 г (130 грејна), 9,7 грама (150 грејна) и 10,7 г (165 грејна). Зрна од 130 и 150 грејна (8,4 и 9,7 грама) далеко су најпопуларнија. Поједина зрна иду више од 1.000 метара у секунди и доносе на циљ велику енергију. За овај метак је карактеристично да са повећањем даљине одстрела не пада рапидно енергија као што је то случај код појединих других калибара. Крупна дивљач по правилу пада “у ватри” и на више од 300 метара ако је хитац пласиран у виталну зону. Познат је по томе да ће без проблема са добро изабраним зрном и прецизно нанишањеним хицем оборити чак и лоса не великим удаљеностима. О свињи и јелену да и не говоримо.
Иако није постигао успјех одмах по увођењу, током наредних деценија, а нарочито у периоду послије Другог свјетског рата, .270 винчестер је стекао велику популарност међу ловцима, али и спортским стријелцима (гађање металних силуета) сврставши се међу најпопуларније и најчешће коришћене карабинске калибре широм свијета. Не постоји нити једна фабрика муниције на свијету која данас у свом производном асортиману нема овај метак. Исто важи и за произвођаче оружја на међународном плану који данас нуде све врсте обртно-чепних, правочепних и полуаутоматских карабина као и једнометне преламаче (киплауф) у овом калибру.
За огромну популарност калибра .270 винчестер у свијету умногоме је заслужан амерички ловац и зналац из области ловне балистике Џек О’Конор који је сву дивљач, од којота до гризлија, ловио управо овим калибром. Своја искуства преточио је у текстове, а за .270 имао је само ријечи хвале. Без обзира на хвалоспјеве у текстовима Џека О’Конора, метак .270 винчестер прочуо се по изванредној прецизности, за шта добрим дијелом може захвалити малом трзању, па самим тим и мирнијем нишањењу. Према недавном истраживању америчког ловачког магазина
Пише: Драшко Драгосављевић
Be the first to comment