Можемо ли узгајати украсне фазане?

Поред уобичајеног – уходаног, распрострањеног и већ удомаћеног узгоја фазана широм бивше Југославије, још од прије 30 и више година, познато је успјешно узгајање и украсних фазана у нама сусједним Хрватској и Србији. Уопштено речено, на узгоју више врста пернате ловине дивљачи најбоље резултате постигле су ловачке организације у Војводини, посебно “Ловотурс” који се сматра пиониром развоја ловачког туризма на сву пернату дивљач. Од успјешног ловног туризма, само на пернату дивљач, “Ловотурс” и друге ловачке организације у Војводини постизале су баснословне суме новца. Евидентиран је податак да је број иностраних ловаца-туриста до 1990. године изражен у хиљадама, а да је само 1990. године приход од ловног туризма износио око десет милиона марака.

И код нас у БиХ, прије минулог рата, веома је било успјешно гајење фазанске дивљачи и стицање врло значајних прихода од лова у свим познатим фазанеријама (Градачац, Брчко, Добој и Оџак), али су ратна дејства готово девастирала све ове и друге наше фазанерије, као и Хутово блато, познато станиште и ловиште пернате дивљачи, посебно паткарица и разних мочварица. Охрабрујуће је да Хутово блато већ постиже видне резултате на заштити, узгоју и коришћењу тамошње одређене пернате дивљачи. Добро знамо да је фазан настанио различита станишта и веома добро се прилагођава кукурузним и другим житним пољима, жбуњевитим живим оградама и одраслим густим шибљем. Након бербе кукуруза, гдје нема довољно шикара и жбуња, фазан тражи друге, ниском шумом обрасле терене, јер више воли шумарке него високе шурне. Захваљујући прилагодљивости фазана у многим разноврсним стаништима и климатским условима, сва наша ловишта су насељена овом дивљачи поријеклом из Мале Азије, а то је случај и у свим ловиштима Европе и Америке.

Оглед на острву

Такође је познато да су сви матични фондови ове дивљачи настали од фазана из вјештачке производње. Овом приликом треба указати на оглед који је изведен у једном затвореном острву код Вашингтона, на коме је први пут пуштено шест женки и два мужјака фазана. Ту су фазани били потпуно изоловани и препуштени природним условима. За шест година, од ових осам птица нарасло је јато од око 2.000 фазана. Свака активност човјека на овом острву је изостала, а бројност грабљивица је само повремено контролисана. Такав оглед урађен је и у Орегону (Грофовија Лон) гдје је укупан пораст фазана био свега 12 одсто од пораста на наведеном заштићеном острву, али је активан утицај човјека узрочник овако непожељног резултата у споменутој грофовији.

Сличан претходним, извршен је оглед у Бјелопавловићкој долини код Даниловграда од 1952. до 1958. године, гдје је равница долине ограничена планинским вијенцима који су природна препрека да се фазани не разилазе на друга подручја. Овдје се 1952. године отпочело са 60 кока и 14 фазана, да би у прољеће 1958. године у наведеној долини било око 5.000 јединки ове дивљачи, а годишњи одстрел фазана био је разумно плански ограничен. У овоме ловишту фазани су имали исхрану само из природе, а грабљивци су пажљиво праћени и дјелимично уништавани.

Неопходне мјере

Овога пута треба посебно указати на потребу и могућност узгајања украсних фазана и код нас у БиХ, о чему до сада уопште нисмо нити размишљали, а камоли испитивали, утврђивали, планирали и изналазили одговарајућа рјешења за њихово успјешно узгајање и размножавање. Јер у којим год стаништима смо успјешно узгајали остале фазане. У свим тим и таквим могуће је узгајати и украсне љепотане, међу којима постоји више раса, па овдје треба именовати барем неке, а то су дијамант фазан, краљевски фазани, прелат фазан, виолет ватреноледи фазан, манџурски гривати фазан, свинхој фазан и други. Заједничка особина за све ове новије расе украсних фазана је да су поријеклом из предјела од Манџурије до Индо-малајског архипелага. Све ове украсне птице се доста добро и брзо привикну на климу одређених наших крајева, која је подједнака клими неких подручја њиховог поријекла.

На основу овдје изнесених сазнања, чињеница, констатација и искустава, а посебно сагледавајући садашње стварно стање у готово свим нашим фазанеријама и ловиштима фазанске дивљачи, пожељно је да сви ми ловци најозбиљније размишљамо, планирамо, изналазимо најбоља могућа рјешења и проводимо одговарајуће мјере за успјешно узгајање и размножавање фазанске дивљачи у свим нашим фазанеријама и другим одговарајућим ловиштима – стаништима за ову дивљач. Стога ја лично (као ловац са више од 55 година активног ловачког стажа) желим предложити барем неке значајније мјере, радње и поступке с циљем успјешног узгајања свих врста фазана које могу опстати и размножавати се у нашим ловиштима, а те неопходне мјере би требало да буду сљедеће:

1. Само на основу научног, стручног и искуственог стајалишта сагледати испитати и утврдити стање и могућности реформисања односно поновног успјешног оспособљавања свих наших добро познатих фазанерија за узгој, заштиту и коришћење фазанске дивљачи.
2. Све ловачке организације које у свом ловишту имају барем неке веће дијелове одговарајућег станишта за фазане треба да испитају и утврде услове и могућности за уношење, заштиту, гајење и коришћење ове вриједне пернате дивљачи.
3. У фазанеријама и другим дијеловима ловишта фазанске дивљачи стварати услове и за извршење комерцијалног лова, тј. развој ловног туризма од којег се могу убирати знатна финансијска средства.
4. У ловиштима ловачких организација гдје нису одговарајући станишни услови за фазане и другу дивљач треба подизати ремизе које су веома значајне за њихов живот и успјешно размножавање.
5. Било би веома значајно и корисно уносити и гајити украсне фазане у условна станишта-ловишта ловачких организација или појединих имућних ловаца и других индивидуалних узгајивача, јер само од продаје ових љепотана љубитељима који у својим пространим баштама, окућницама и вртовима желе имати по неколико јединки од више раса ових украсних птица, сваки успјешан узгајивач могао би имати високе приходе.
6. У свим ловиштима гдје је то условно могуће треба извршити све припреме те уносити, узгајати, штитити и плански користити и сву осталу пернату дивљач (јаребица, препелица, грлица, дивља патка, гугутка и друге).
7. Од посебног је значаја да надлежно министарство и СЛО у БиХ о свему буду благовремено и потпуно информисани, да имају увид и утицај на комплетан развој ловног туризма, у чему њихова подршка и помоћ ловачким организацијама, увјерен сам, неће изостати.
8. Спроводити и све друге потребне мјере на узгоју, заштити, планском коришћењу фазанске и све друге ловне пернате дивљачи.

 

Новица Благојевић