У наставку преносимо текст проф.др.сц. Ивице Бошковића с Катедре за ловство и рибарство на Факултету агробиотехничких наука у Осијеку (ФАЗОС), објављен на порталу “Агроклуб”.
Налети возила на дивљач нису ријеткост, посебно у прољеће. Које је рјешење и зашто је неправедно сву кривицу “свалити” на животиње и ловце, открио нам је у разговору изв.проф.др.сц. Ивица Бошковић с ФАЗОС-а.
Прољеће је вријеме када су налети возила на дивљач чести, а штета се углавном догађа на локалним саобраћајницама између насељених мјеста, односно на територију гдје су пољопривредне површине мозаично испресијецане с малим шумарцима или мањим шумским комплексима.
“До несрећа углавном долази у сезони пољопривредних радова када су животиње додатно узнемирене радовима у пољу и долази до нарушавања њиховог мира те територијалности”, појаснио нам је изв.проф.др.сц. Ивица Бошковић с Катедре за ловство и рибарство на Факултету агробиотехничких знаности у Осијеку.
Међутим, додаје, дио штета догађа се и у вријеме парења дивљачи када територијални срњаци заузимају властити териториј, жестоко га чувају и протјерују “уљезе”, односно слабије срњаке са свога подручја.
Ако је претјерана густин популације мужјаци се у потрази за “властитим територијем” и јединкама супротног пола, а због немогућности кретања уобичајеним миграцијским путевима због разних ограда и саобраћајница, крећу подручјем којим се никада нису кретали. “Тада су налети возила на њих врло чести”, истакнуо је.
Неправедно је сву кривицу “свалити” на животиње и ловце
Наиме, на саобраћајницама у Хрватској углавном страда срнећа дивљач током цијеле године искључиво због антропогеног утјецаја, односно утјецаја човјека првенствено на станиште. Но, страда и друга дивљач као нпр. јазавци у прољеће након што се пробуде из зимског сна и крећу у интензивно истраживање простора и храњење како би надокнадили изгубљену масу током зимске хибернације.
“Дивље свиње страдавају углавном у сезони скупних ловова када у правилу тијеком ноћи прелазе из једног у други дио ловишта, те су изразито неопрезне због “заштите окриља ноћи” и у вријеме парења тијеком касне јесени и зиме када њима управљају хормони и сполни нагони”, појаснио је наш суговорник.
Како додаје, ситна дивљач обично страда док женке воде младунчад.
Према његовом мишљењу, није коректно од стране законодавца и осигуравајућих друштава дивљач проглашавати опасном ствари и сву кривицу приликом налета возила на њих “сваљивати” на животиње и локална ловачка друштва. “Оне су најмање криве! Човјек је њима одузео простор за живот, а не оне њему”, истакнуо је.
Криви су и пољопривредници који у прописаним агротехничким роковима не уклањају усјеве с њива, полиција јер не ради процјену брзине приликом очевида, али и осигуравајуће куће јер углавном терете ловачка удружења без стварне провјере кривца, ловачки савез који се није на правилан начин активирао приликом писања закона, држава те концесионари цесте због недовољног одржавања појаса уз прометнице.
Штете углавном гдје господари “сиротиња”
Како додаје, теза да све требају платити ловци зато што је то скуп спорт и они су “пуни лове” уопште не пије воду. “Штете се догађају у заједничким ловиштима гдје господаре ловачка друштва и “сиротиња”, тзв. хоби ловци, а “богати” се на комерцијалној основи баве ловством и приходе остварују углавном закупци државних ловишта гдје штете углавном нема или је релативно ниска”, напоменуо је.
Међутим, наводи професор, кривица ловачких друштава може бити максимално у сегменту прекобројне дивљачи на одређеним површинама на којима она нема увјете за живот. То се првенствено односи на срнећу уз саобраћајнице. ”Она је изразито територијална и у правилу не мигрира ако има увјете за живот на одређеним површинама. Но, изградњом прометница и фарми у ловиштима погодан териториј за живот срнеће дивљачи се значајно смањује”, објашњава нам овај стручњак.
Надаље, она се не би смјела налазити на површинама у појасу од 300 метара уз саобраћајнице или насељена мјеста. “Израђивач ловно господарске основе такве површине није бонитирао као погодне за њезин узгој и ту се срнећа дивљач сматра изразито непожељном врстом”, напомиње.
С обзиром на то да је ријеч о изразито територијалној врсти претјерана бројност за собом повлачи немир и сталне борбе за териториј поготово од прољећа до јесени кад је подручје непрегледно због високе вегетације те се догађају честе и неуобичајене дневне миграције које, истиче он, нису природне за срнећу дивљач.
Обавезна полица ауто осигурања од налета на животиње ријешила би проблем
“Грешка ловозакупника огледа се у томе што треба смањити претјерану бројност и потпуно излучење с простора уз прометнице”, прича нам додавши да је сва остала одговорност на широј заједници људи и мора се рјешавати на други начин.
“Обавезна полица ауто осигурања од налета возила на животиње с повећањем од 50 куна по свакој полици или осигурањем по слободној вољи појединца и исплата штете само онима који су осигурани од налета на животиње ријешила би се сва проблематика”, истиче рекавши да тако овај проблем рјешавају друге еуропске земље.
Штете се углавном догађају у заједничким ловиштима гдје господаре ловачка друштва
Ваља напоменути да би за смањивање налета возила на дивљач било најбоље смањити бројност оне срнеће која обитава на површинама на којима нема увјете за живот због антропогеног утјецаја, а поготово на појасу уз саобраћајнице.
Прилагодите брзину и поштујте саобраћајне знакове
Такође, возачи би се требали придржавати саобраћајних правила, а посебно ограничења брзине и знакова упозорења на цести јер су они постављени управо на мјестима гдје су уобичајени миграцијски путеви на којима се ове животиње редовито крећу.
“Смањивањем брзине вожње на критичним дионицама и поштивањем правила ограничења у већини случајева ће се избјећи налет на дивљач. Но, ако се и не избјегне сигурно ће се смањити материјална штета, сачувати живот возача и особа унутар возила”, каже овај универзитетски професор.
Како додаје, постављањем звучних и визуалних плашила од стране концесионара саобраћајнице на ступиће на угроженим дијеловима саобраћајнице те редовитим кошењем обје стране одводних канала, такођер се може значајно умањити број налета возила на животиње.
Без “псеће” провјере нема ни исплате?
Дивљач веће биомасе направиће и већу штету на возилу, но професор је истакнуо да о брзини возила углавном овиси обим штете на возилу. Због тога би свакако требало радити процјену брзине приликом сваког увиђаја.
“У уређеним државама Еуропе лиценцирани водич пса крвосљедника увијек излази на мјесто налета и без “псеће” провјере мјеста налета и тражења настрадале дивљачи, те потписа водича на полицијски записник нема исплате штете возачу аутомобила”, дознајемо од нашег суговорника.
Понекад када и дође до несреће људи нису сигурни како поступити. “Свакако зовите полицију због увиђаја и записника да би могли осигурати своја права приликом пријаве осигурању те ловозакупника како би збринуо рањену или угинулу дивљач”, савјетује.
Ловозакупника је битно обавијестити и из разлога јер је задужен за одређени број дивљачи у ловишту, те ону страдалу свакако треба раздужити службеним записником у својој документацији.
Be the first to comment