Свјетски фонд за природу (World Wide Fund for Nature – WWF) упозорава да су активности које људи чине довеле до тога да је више од двије трећине дивљих животиња изумрло у последњих 50 година. Из Фонда упозоравају да се звоно за узбуну требало огласити и много раније. Извјештаји ове организације објављују се сваке друге године.
Living Planet Index је метода којом се утврђује број животињских врста и њихово бројно стање на планети Земљи. Резултати су поражавајући према њиховим тврдњама. Од 1970. до 2016. године, 68% дивљих животиња је исчезло. Истраживање обухвата 4000 врста кичмењака.
Главни узрок овог негативног тренда је уништавање природе и екосистема, првенствено шума, у сврхе пољопривреде. Марко Ламбертини, директор Фонда, каже да свједочимо уништавању природе од стране човјека који он назива де факто хомоцидом. Пријетњу по животињски свијет у новије доба представља могућа мутација и трансфер вируса са људи на животиње.
– У последњих 50 година имамо експлозију трговине, потрошње и раста људске популације на свјетском нивоу. Сви параметри наше планете су у црвеном са поруком “Пад система“!, наглашава Ламбертини.
Он додаје да уништавање шума са циљем стварања обрадивих површина има превелики утицај који негативно утиче на дивље животиње које милионима година настањују нашу планету. Човјечанство је потрошило “биолошки буџет“, конзумирајући више него што Земља може да произведе.
– Губитак 84% врста риба, птица, амфибија и сисара које су везане за слатководна станишта је заправо губитак за цјелокупно човјечанство. Посебну цијену плаћају тропске области Централне и Латинске Америке гдје се овај проценат креће око 94%, закључује Ламбертини.
Иако се чини да обични људи и ловци не могу да утичу много на природу када се сагледају сви наведени подаци, допринос очувању природе сваког од нас појединачно може бити велики. Бацање отпада чија се разградња мјери стотинама година је нешто на шта се може утицати. Такође, садња дрвећа на огољеним површинама је залог за будућност млађим нараштајима. Шуме и дивље животиње су превише драгоцјене да би смо их изгубили.
Be the first to comment