Лов кри кри козорога: Национално благо Грчке

Пилос је мали градић на југозападу Пелопонезког полуострва. У њему живи око пет хиљада људи. То је прелијепо туристичко мјесто на обали Средоземног мора. Наш домаћин био је Панајотис Цазизанос, човјек који је свој живот посветио једној предивној врсти дивљачи – кри кри козорогу.

Панајотис је ловац од малих ногу. Сви његови преци били су ловци, а он је активан члан локалног ловачког удружења преко двадесет година. Каже да је ловио широм света, али за њега је најатрактивнији лов кри кри козорога.

– Ипак, у Грчкој се највише лове птице. Углавном су то препелице, љештрке, шљуке и многе друге. Поред птица, широм Грчке веома је популаран лов зеца. Такође, у последње вријеме имамо праву најезду дивљих свиња на сјеверу земље. Блага клима и доступност хране погодују ширењу ареала „црне дивљачи“ и према јужним дијеловима земље, каже Панајотис.

Динариди најљепша ловишта

Наш домаћин, као врстан ловац и свијетски путник обишао је и нашу државу и има пријатеље и међу нашим ловцима. Каже да су простори Динарида једни од најљепших ловишта управо због разноликости дивљачи која се налази у њима.

Кри кри козорог је аутохтона врста са острва Крит. Могао се пронаћи само на том острву и нигдје у свијету. Слике ове врсте дивљачи могу се наћи на зидовима храмова и предметима Минојске културе. Претпоставља се да је врста стара најмање пет хиљада година. Током шездесетих година прошлог вијека кри кри козорог је готово истребљен. Грађански рат који се водио на острву умало је оставио свијет без ове прелијепе животиње. Ипак, и тада су постојали људи са високим нивоом свијести. Они су предузели све мјере да се угрожена врста заштити. Једна од мјера је и насељавање острва Сапијенза. Неколико парова козорога у потпуности се прилагодило новом окружењу. Данас се на овом острву могу наћи чистокрвни кри кри. Они нису укрштани са другим врстама као што је то примјер на другим мјестима. Такође, постоји доста сличних врста, као што је безоар у Турској.

Животни вијек ове дивље животиње је око петнаест година. Живе у крдима. Њихово понашање и животне навике сличне су као и код других дивљих коза. Оно што је карактеристично за ову врсту јесте да пије морску воду и уопште не зависи од слатке воде.

– У поређењу са другим представницима своје породице ово је мала животиња. Укупна маса одрасле јединке креће се око 45 до 50 килограма. Трофеј су рогови мужјака који могу достићи дужину од 75 центиметара до једног метра. Ове године одстријелио сам козорога чији су рогови били дуги 92 центиметара. Приликом одстријела води се рачуна да се сачувају млада и перспективна грла, тако да се лове искључиво грла високотрофејне вриједности, каже Панајотис.

Наш саговорник каже да се у случају рањавања дивљачи она се увијек пронађе. Никада му се није десило да је рањени козорог остао у ловишту. Сваки хитац се снима високо квалитетном камером и лако је одредити мјесто поготка у дивљач или уочити евентуални промашај.

– Сезона лова начелно почиње крајем октобра и траје све до краја децембра. Ипак, почетак и трајање сезоне је промјењивог карактера и сваке године се мијења. Календар лова доноси ресорно министарство, тј. влада на основу различитих параметара који се односе прије свега на тренутно бројно стање појединих врста.  Некада се деси да имамо само три изласка за одстријел, наводи наш домаћин.

Кри кри се лови чекањем или привлаком. Пошто се ради о једној веома плашљивој животињи, ловци је лове углавном индивидуално или у пару са водичем. Више људи би само преплашили ловину. Због тога што се гађа из ловачких пушака сачмарица, даљина на којој је најбоље упутити хитац је 45 до 50 метара.

Занимљиво је да закони који су важећи у Грчкој дозвољавају употребу само пушака сачмарица у лову. Лов карабинима, односно пушкама са изолученим цијевима је забрањен. То сигурно прави проблем при лову високе дивљачи у коју спада и кри кри козорог. Посебно трпи ловни туризам. Ипак, грчки ловци су веома добро организовани и користећи сва легална и демократска средства очекују да ће се закон измијенити на добробит позитивне праксе.

– Сагледавајући све наведено, можемо рећи да је веома тешко доћи до трофеја ове дивљачи. Отежавајућа околност је и то што је ловна сезона често пропраћена тешким временским приликама. Наиме, током касне јесени у овом дијелу Грчке често дувају јаки вјетрови и пада киша. Чак шта више, понекад је због висине таласа немогуће отићи на острво. Али, све је то чар и драж овог спорта. И поред свега имамо велики број ловаца који долазе у лов. Већина је углавном из иностранства. Уз госте из Европе, велики број заљубљеника у лов долази нам из Сједињених Америчких Држава, каже Панајотис.

– Лов почиње у пет сати изјутра, а било би добро да се може отпочети бар сат времена раније. Поред дозволе за употребу ловачких карабина, ово је један од горућих питања које настојимо ријешити. За то је потребно изменити законска акта у националном парламенту и то је огроман посао. И поред дуге процедуре, ми смо на добром путу да то ускоро ријешимо, оптимистичан је Панајотис.

Забрањена употреба и оптичких нишана

– Лично, ловим са Бенелијевом самарицом Суперскор. Користимо само механичке нишане, јер је употреба оптичких нишана забрањена законом, укључујући и колиматорске, каже Панајотис.

Такође, на острву Атланти, које се налази сјеверној од Атине, имамо козорога. Али, они нису чистокрвни као ови са Сапијензе, већ у хибридни. Поред овога, острво Аталанта је мале површине тако да се не може поредити са ловом на Сапијензи.

– Велики проблем нам представљају људи који лажно оглашавају ловни туризам у Грчкој и лов на кри кри козорога. И поред великих напора које улажемо са Владом наше државе, доста је тешко борити се против превараната на Интернету. Дешавало се да ловци из иностранства остану и без новца и без трофеја, јер су се обратили на погрешну адресу, каже он и за крај додаје:

– Ова врста дивљачи је национално благо Грчке и ми је морамо заштити и бринути о њеној популацији. Контролисан лов је најбољи начин заштите, јер новац који се заради од продаје трофеја улаже се у заштиту. Такође, настојимо да бринемо о нашим гостима ловцима из иностранства и трудимо се да оду задовољни, закључује Панајотис Цазизанос.

МП

Be the first to comment

Leave a Reply