Предсједник Свјетске организације за заштиту дивљачи и животињског свијета (CIC) Џорџ Аман позвао је све ловце на активнију улогу у заштити права човјека на лов. Права, које неке организације и људи желе да нам ускрате са превасходним циљем стицања личне користи, а не стварне заштите дивљачи и природе.
“Сада сам активнан ловац већ више од 45 година и са задовољством промовишем ову дивну активност широм света; међутим, ја сам све више забринут због невољкости неких ловаца да направе скроман допринос очувању лова“, истиче предсједник CIC.
Својим радом и залагањем, ми ловци доказујемо да смо прије свега чувари природе и дивљих животиња. Активностима у ловишту помажемо угроженим врстама и штитимо их од људи који их желе истрјебити. Ловац има право да користи благодети природе, али и обавезу да је чува, те да се са поштовањем односи према њој.
На примјер, противници лова су се залагали за забрану лова у Африци. Забрана је, међутим, довела је до одсуства ловаца из ловишта што је дало одрјешене руке ловокрадицама да истријебе црног носорога са лица земље.
Шта је одрживo коришћење природе? Прије свега то је дубоки осјећај поштовања између људи и природе гдје људи осјећају да је исправно и логично да користе шуме и поља у оквирима плански вођеног шумарства и ловства, да користе водене површине за риболов и да користе земљиште за пољопривреду. Такође, несмије се заборавити ни брига о домаћим животињама као што су на примјер коњи и пси. Елемент одрживости долази од тога што знамо шта можемо и што не можемо, колико је довољно, и шта ће омогућити будућим генерацијама да искусе исто богатство природних ресурса као и ми данас.
Поједине организације настоје на разне начине онемугућити лов као право човјека. Треба се само подсјетити иницијатива везаних: за регулативе о оружју, за укидање лова у Цириху, проблема са вуковима, забране превоза ловачких трофеја и још много тога. FACE и CIC, као кровне организације ловаца Европе и Свијета настоје да учествују на што више конференција како би утицале и браниле одрживу употребу природе.
Срећом, међународне организације попут Уније за очување природе – IUCN и Свјетске фондације за заштиту природе – WWF представљају примјере организација које, иако нису ловачке, имају чланове у својим редовима који препознају вриједности лова. Такви чланови стоје иза ловства вођеног у складу са принципима одрживог коришћења природе.
Одлуке са далекосежним последицама доносе се на међународној сцени. Државе су затим под притиском приморане да усвајају законе који нису у складу са стварном ситуацијом на терену. На примјер, иницијатива о заштити појединих животињских врста не може се разматрати глобално. Примјер из наше праксе је корморан који је до скора био под заштитом, иако је његова популација пренамножена у толикој мјери да је чинио велику штету рибљем фонду.
Ипак, у борби за право на лов најважнија је улога нас обичних ловаца. Својим личним примјером требамо представити лов и ловце у најбољем свијетлу. Све наше активности су моралне и представљају истинске вриједности за које се треба борити.
Оштро треба осудити свако мучење животиња од стране појединих ловаца који наносе велику штету нашем угледу у друштву. Прављење непримјерених снимака ловачких паса који тргају дивљу свињу у локви крви, коришћење погрдних назива за ловачке псе као што су “машина“, “звијер“, само су неки од примјера који дају лошу слику и поништавају добар рад и труд већине.
Сваки ловац, појединац, треба да гради лијепу слику о нашем хобију. Треба да утиче да се поштују ловачки обичаји, да се дивљачи ода почаст приликом одстрјела, да се начини лијепа и пристојна фотографија, те да се објави у јавним гласилима и друштвеним мрежама. Све активности на прихрани диваљачи и уређењу ловишта треба документовати и показати свима ко смо заиста ми. Сва наша дружења, ловачке забаве треба да буду отворена и за људе који нису ловци.
Само тако ћемо одбранити право на лов и заштиту природе за будуће генерације.
Be the first to comment