На крвном трагу

Стигла нам је и ловна сезона на срндаћа. Росне ливаде са младом травом измамиле су срнећу дивљач из дубине планинских шума.
У нижим крајевима порасли су јечам и пшеница па се срнећа дивљач у њима дуже задржава на паши али и осјећа сигурније.
Овдје ћу покушати да објасним дешавања када послије пуцња дивљач не падне у ватри већ одскочи и трком нестане у густишу.

Почнимо редом.

Модерни ловачки карабини и оптички нишани повећали су код ловаца само поуздање да на одабрану дивљач понекада пуцају и са велике даљине . Овоме свакако доприноси и то што наши ловци лове срндаћа самостално у оквиру ловне групе, немају стручног пратиоца који иза леђа говори шта и како. Значи самостално се процјењује грло за евентуални одстрел, процјењује удаљеност и бира најповољнији положај дивљачи када се упућује хитац.

Искусни ловац чује ударац кугле у тијело дивљачи. Пажљиво посматра трзај тијела и реакцију дивљачи. Ако је дивљач пала у ватри ловац не треба да трчи на мјесто гдје лежи дивљач.Треба убацити нови метак у цијев и лагано прићи дивљачи.

Мртвој дивљачи се прилази са скинутим шеширом или ловачком капом.

Преживарима се ставља задњи грижљај зелене траве или гранчица са лишћем у уста а једна гранчица и на свој шешир. Послије тога се обавијештава груповођа и ловна група и поступа како је договорено.

У случају да је дивљач још жива треба што прије ослободити је патњи. У случају да је дивљач послије пуцња одскочила добро се упамти мјесто гдје је стајала и прати погледом њен бијег и памти мјесто гдје је заскочила у шуму или  густуш.

Мјесто гдје је стајала дивљач се одмах обиљежи папирном марамицом или нечим што се нађе при руци . Затим се пажљиво крене мјесту гдје је дивљач заскочила пажљиво се прати да ли има крви, комадића кости или садржаја желудца.

Мјесто гдје је дивљач ушла у густиш се такође обиљежи.

Ако је крвни траг обилан и ако је јутро може се кренути за трагом и у шуму. Ако на педесетак метара се не нађе дивљач треба потражити помоћ пса обученог за потрагу на крвном трагу.

Многи чине грешку и позивају помоћ од ловаца из ловне групе па се на брзину заврши потрага најчешће без успјешна, некада се доведе и неки неискусан пас  и лов се наставља а тај случај заборавља.

У западним земљама се сваки пуцањ на високу дивљач ако није пала у ватри провјерава са псом крвослиједником и вјерујте доста дивљачи се тако нађе.

Крвни траг се разликује пуно од трага здраве дивљачи. Њега чине мирисне честице крви која оксидира са протоком времена. На тај мирис се додаје и мирис цријевног садржаја и крви који остаје очешан на шибљу и високој трави а ту су и трагови мирисних жлијезда са папака који остају на угаженој трави и земљишту.

Обучен пас крвослиједник ће када се крене са мјеста гдје је дивљач стајала све те параметре сталожено и уз искуство које посједује из ранијих потрага почети користити да што прије дође до залегле дивљачи.

Некада то буде брзо и без напора па скоро застиди оне који срндаћа прије њега  нису пронашли. Међутим деси се да потрага некада потраје и сатима а и километрима ако је дивљач погођена у доњи дио ноге или је негдје куглом закачена без великог оштећења крвних судова и костију.

Пас на дугом ремену журно вуче свога водича по најгушћим густишима које рањена дивљач инстиктивно бира за бијег. Водича боде трње и  купина, зној у спарној шуми пада у очи, а шешир стално спада.

Велики је то труд и напор па понекада тешко разумијем водиче крвослиједника.

Некада дивљач и залијеже, налазе се и локвице крви. Некада се и изгуби траг, враћа се на задње обиљежено мјесто и креће поново.

Ако је рањена дивљач ушла у велики густиш, а на псу је и огрлица са GPS навигацијом може се пас и пустити са ремена.

Неријетко водич крвослиједника мора да упути и самилосни хитац ако је дивљач у сталном покрету испред њега.

Велико одушевљење и ловачко задовољство настаје када се тражена дивљач пронађе без обзира да ли је то просјечно или капитално грло. 

Гдје смо ми тренутно у крвослиједништву и потрази рањене дивљачи?   

Законодавац је јасно прописао да свако ловачко удружење које газдује са високом дивљачи треба да има бар једног пса који је положио испит на крвном трагу.

Међутим у пракси је друга ситуација. Нови ловци имају површну обуку у руковању ловачким наоружањем, купује се различита муниција, пуца се и на дивљач која је много удаљена, не уважава се путања зрна при косом хитцу.

Индивидуално се доноси одлука да је дивљач промашена и журно се тражи нова на слиједећој ливади.

Водичи паса крвослиједника се најчешће доводе на крвни траг реда ради када су по трагу ходали многи и пуштани које какви пси. Водичи паса крвослиједника су никако и недовољно стимулисани, нико им не покрива трошкове доласка и бар дио за утрошено вријеме.

И тако године пролазе, а велики дио предвиђене дивљачи за одстрел угиба у највећим мукама па остатке њихових костура касније налазе гљивари дрвосјече а и ловци.

Божић Миладин

 

 

 

 Члан Савјета МЗ  Небојша Дринић са Сашом Чађо на терену

Борик у новом руху

Члан Савјета Мјесне заједнице Борик Небојша Дринић разговарао је са прослављеном кошаркашицом Сашом Чађо о развоју спорта у овом насељу и у граду Бањалуци.

Саша Чађо није крила задовољство што је Борик добио нови кошаркашки терен, а похвалила је и уређење овог насеља и иницијативе Небојше Дринића да се у овом дијелу града поставе и голови и сто за стони тенис.

– Драго ми је што видим да је моје насеље много уређеније. Са посађеним  украсним дрвећем, цвијећем и новим клупама Борик је процвјетао у свој својој љепоти. Веома је значајно што се посвећује пажња развоју спорта и младима. Разговарали смо и о организовању спортских садржаја у Борику, што ћу врло радо подржати, истакла је Чађо.

Дринић је навео да  му је било задовољство са Сашом Чађо да обиђе терен и упозна је са свим досадашњим активностима у Борику као и плановима за наредни терен.

– Била ми је част и привилегија да са нашом златном кошаркашицом обиђем терен на којем је она начинила прве спортске кораке а наставила да ниже побједе на свим меридијанима свијета. Размијенили смо идеје и договорили се да ћемо заједно радити на  подизању свијести о значају спорта у нашем граду, рекао је Дринић.

Сусрет на кошаркашком терену није могао проћи без лопте и убацивања у кош чиме су симболично најављени нови догађаји на кошаркашком терену.

     

 

 

СУТРА БЕЗ СТРУЈЕ 2.500 ПОТРОШАЧА У МИЛИЋИМАБИЈЕЉИНА, 28. МАЈА /СРНА/ – Радници „Електро-Бијељине“ изводиће сутра радове на годишњем ремонту Трафостанице „Милићи“, због чега струју неће имати 2.500 потрошача са градског подручја и неколико насеља на руралном дијелу милићке општине.
„Овим се настављају активности на најзначајнијим електроенергетским објектима у регији Бирач“, напоменули су из „Електро-Бијељине“.

Плански ремонт биће извођен од 8.30 до 17.00 часова.

„Годишњи ремонт Трафостанице 35/10 киловолта жМилићиж је од великог значаја за купце и поузданост система дистрибуције електричне енергије, те стога молимо цијењене купце да уваже најављени застој“, навели су из „Електро-Бијељине“.
/крај/ам

 

ИЗ МАРИУПОЉА ЕВАКУИСАНО ВИШЕ ОД 370 ЉУДИДОЊЕЦК, 28. МАЈА /СРНА/ – Више од 370 људи, укључујући 42 дјеце, евакуисано је из Мариупоља у село Безимено у Доњецкој Народној Републици /ДНР/ у посљедња 24 часа, саопштено је из Генералштаба Територијалне одбране ДНР.
„У посљедња 24 часа, од јуче у 8.00 до данас у 8.00 часова, 374 људи, укључујући 42 дјеце, евакуисано је из Мариупоља у Безимено, у Новоазовском округу“, наводи се у саопштењу.

Од 5. марта у Безимено су евакуисана укупно 37.334 лица, подсјећа агенција РИА „Новости“.

Украјинске снаге су након офанзиве 2014. године заузеле Мариупољ, град у ДНР у којем живи 450.000 људи. Руско Министарство одбране саопштило је 20. маја да је потпуно ослобођена територија жељезаре „Азовстаљ“ у Мариупољу, гдје је група милитаната из националистичког батаљона „Азов“ блокирана од 21. априла. /крај/пј

 

ОД 14. ЈУНА ЈЕДНОМЈЕСЕЧНА ШКОЛА ТЕНИСАДОБОЈ, 28.МАЈА /СРНА/ – Тениску клуб Добој од 14. јуна организује једномјесечну школу тениса за предшколски и школски узраст, као и одрасле, најавио је секретар овог клуба Драган Драгичевић.
Драгичевић је рекао Срни да упис траје до 12. јуна.

Он је навео да је добојски Тениски клуб изњедрио многе таленте, међу којима Луку Ђурђевића, освајача прве Тенис Европа титуле за овај клуб, Андреја Недића 78. јуниора свијета и 1.295 играча на АТП листи, Марка Максимовића, прошлогодишњег освајача завршеног мастерс Тенис Европа турнира у Монте Карлу.

Драгичевић је најавио и да ће клуб од 10. до 12. јуна у Добоју организовати Регионални меморијални турнир за ветеране „Миленко Панић“ који ће окупити више од 120 учесника из БиХ, Србије, Хрватске, Црне Горе и Словеније.

Он је навео да ће ово бити други овогодишњи међународни турнир од укупно четири планирана.

„Недавно смо завршили јубиларни петнаести по реду ИТФ фјучерс, а предстоје нам ИТФ турнир за јуниоре у јуну, а турнир Тенис Европа у септембру“, рекао је Драгичевић. /крај/алу

 

РИЈЕШИТИ СТАТУС „НОВЕ РОМАНИЈЕ“СОКОЛАЦ, 28. МАЈА /СРНА/ – Начелник општине Соколац Милован Бјелица рекао је да је локална управа, у сарадњи са вишим нивоима власти, ушла у рјешавање статуса „Нове Романије“ преиспитивањем новог уговора о закупу круга ове дрвне индустрије са једним од катарских инвеститора.
Бјелица је рекао новинарима да, према његовим сазнањима, фирма „Хамдо груп“ закупац дијела производног простора ове дрвне индустрије, није измирила скоро 800.000 КМ обавеза према радницима за доприносе и порезе и да је Пореска управа Републике Српске блокирала имовину те фирме.

Он је навео да је на јучерашњем састанку са делегацијом Министарства привреде и предузетништва Републике Српске, која је боравила на Сокоцу, нагласио да рјешење види у раскиду уговора о закупу са компанијом „Хамдо груп“ и у формирању пословне зоне у кругу „Нове Романије“ на површини од 200.000 метара квадратних.

Бјелица је истакао да већ постоје понуде једног броја људи који желе да инвестирају или да узму у закуп дио производног простора који има сву потребну инфраструктуру.

Он је нагласио да се недавно појавио проблем у реализацији ове идеје са сазнањем да је потписан нови уговор о закупу на годину дана дијела дрвопрерађивачког круга „Нове Романије“ са једним од ранијих инвеститора, те да сада слиједе додатне активности на преиспитивању тог уговора у сарадњи са ресорним министарствима у Влади Републике Српске.

Бјелица је подсјетио да је Влада Српске власник више од 70 одсто имовине „Нове Романије“, Јавно предузеће „Шуме Републике Српске“ 18 одсто, а остатак је власништво неколико фондова.

Он је истакао да му састанак са делегацијом Министарства даје наду да ће локална управа у сарадњи са вишим нивоима власти доћи до рјешења у интересу грађана ове општине.

„Настављамо да се боримо да се покрене пословна зона, да се прошире капацитети соколачке Топлане за производњу топлотне енергије, те да се постави погон за производњу електричне енергије на когенерацију кад ради Топлана“, навео је начелник општине.

Он је подсјетио да је и прошле године упутио апел вишим нивоима власти у Српској да се раскине уговор о закупу „Нове Романије“, након што је дошло до одређених промјена у власничкој структури компаније „Хамдо груп“, кризе у производњи и неиспуњавању преузетих обавеза према радницима за порезе и доприносе.

Уговор о закупу имовине између „Нове Романије“ и катарског инвеститора, односно Фирме „Хамдо груп“ потписан је 2017. према одобрењу Владе Републике Српске, али је производња за сада у застоју. /крај/ад/дад/фото

 

Осмочлана породица у Косјерову добила нови дом (ВИДЕО)

У Косјерову недалеко од Лакташа једна осмочлана породица, захваљујући пројекту „Српска кућа“ у организацији Удружења „Осмијех жене“ добила је нови дом.

Биљана Петковић, секретар Удружења „Осмијех жене“ и координатор пројекта „Српска кућа“, рекла је да се идеја за овај пројекат јавила као жеља и потреба да се трајно ријеши стамбени проблем и помогне вишечланим породицама у овој општини а жеља је, како је навела, да се пројекат прошири у широм Српске.

– Локална средина препознаје вишечну породицу и предлаже нам, ми се обраћамо Центру за социјални рад а они нам делегирају породице – додала је Петковићева, нагласивши да је породица Томић једна од њих.

– Први корак ка овом пројекту је била подршка српског члана Предсједништва БиХ Милорада Додика, затим смо се обратили Кабинету предсједнице Српске, премијера Српске, Граду Лакташи – навела је Петковићева и нагласила да је ово пројекат трајног стамбеног рјешавања вишечланих породица.

ДНК анализа открила тајне жртава ерупције вулкана од прије 2.000 година

Научници који проучавају људске остатке из Помпеја извукли су „генетске тајне“ из костију мушкарца и жене који су покопани када је римски град био прогутан вулканским пепелом.

Овај први „помпејански људски геном“ готово је потпуни скуп „генетских упута“ жртава, кодираних у ДНК извађеној из њихових костију. Древни ДНК био је сачуван у тијелима која су била закопана у пепелу.

Двије особе су први пут откривене 1933. године, у оном што су археолози у Помпејима назвали Цаса дел Фаббро, или занатлијина кућа. Погинули су били скупљени у чошку трпезарије, готово се чини да су ручали у тренутку када се ерупција догодила 24. аугуста 79. године нове ере.

Према ријечима антропологиње Серене Вива са Универзитета у Саленту, особе нису покушавале да побјегну када је дошло до ерупције. Као могући разлог навела је здравствено стање ових особа, преноси ББЦ.

Добра очуваност костију и најмодерније технологије дале су научницима шансу да из мале количине материјала извуку велики број информација.

Генетска студија је открила како су мушке кости у себи имале ДНК-а бактерије која изазива туберкулозу, што сугерише да је прије смрти ова особа већ имала ту болест. Фрагмент кости са дијела лобање омогућио је научницима да сазнају читав генетски код ове особе.

Анализа је показала као је дијелио „генетске маркере“, или препознатљиве референтне тачке у свом генетском коду, с другим појединцима који су живјели у Италији у периоду Римског царста. Осим тога, имао је и скупину гена која се обично налази у онима с отока Сардиније, што сугерише да је у то вријеме на талијанском полуотоку могла постојати висока разина генетске разноликости.

Ерупција Везува 24. аугуста 79. године прије нове ере, закопала је овај град и његове становнике. У тренутку уништавања у Помпејима је живјело око 20.000 становника. Сада су Помпеји за археологе и хисторичаре права ризница јер представљају римски град замрзнут у једном тренутку.

Отац показао како је изгледало дјетињство у 80-им, видео код многих пробудио носталгију

Свјесни смо колико се свијет захваљујући технологији све више мијења, а дјетињство данашње дјеце увелике се разликује од дјетињства какво су имала дјеца 80-их и 90-их.

Отац осмогодишњег дјечачића снимио је видео који је поставио на ТикТок у којем је показао како је изгледало његово дјетињство.

На снимку која је скупила преко 10 милиона прегледа показао је неке ствари и ситуације које данашња дјеца немају прилику ни видјети, ни користити, а ни доживјети.

Видео је у многима пробудио носталгију.

„Недостају ми ти дани, технологија је однијела толико тога“, „Недостаје ми ера 80-их, али нажалост ми дјеца смо били даљински управљач“, „80-е се не могу објаснити. Било је то искуство… Једна снажна вибра сама по себи… И ако сте то пропустили, тако ми је жао због вас!“, „Показао сам овај видео свом сину. Рекао ми је: ‘Значи био си тада јако сиромашан'“, низали су се коментари испод видеа.

С обзиром на успјех ове снимке, отац је обећао пратитељима да ће направити и други дио у којем ће показати још ствари из дјетињства којег се многи радо сјећају.

Једноставан тест – за две секунде показује да ли имате мањак воде у организму

Дехидрација представља негативан баланс воде у организму.

Да бисте проверили да ли је то и ваш случај, све што би требало да урадите јесте да уштинете кожу прстију. Кожа са нормалном еластичношћу брзо ће да се врати у уобичајен положај, али блага дехидритација проузрококоваће успорено враћање коже у нормални положај.

То је јасан показатељ да је време за течност, али лаику није увек лако да одреди стање своје коже.

Наравно, постоје и далеко јаснији симптоми да је наш организам жедан.

„Пре бих дехидрирање повезао с физичким симптомима као што су безвољност, главобоља или сува уста”, каже немачки дерматолог др Кристоф Либех.

Он саветује и да у врелим данима морамо пити више од литар и по воде, што је најчешћа препорука о количини.

„Тешко да можете попити превише”, наглашава овај стручњак

Доктор Либех каже да је вода најбољи начин да освежимо и споља – водом из славине пређите преко дланова и подлактица, то ће учинити да се осећате пријатније.

Немци у паници: „Мораћемо да одлучимо које муштерије могу добити коју количину пива“

Све је поскупело, а посебно енергија. Цена пива, међутим, није адекватно коригована и оно би морало бити знатно скупље.

„Гајба белог пшеничног пива требало би да кошта 3-4 евра више. Када ће се то десити, за сада је отворено,“ рекао је директор продаје пиваре Ердингер Вајсброј, Јозеф Вестермајер.

Пиво је последњих година мање поскупљивало од већине других производа уобичајене куповине.

„Обућа, аутомобили и скоро све друго сада је много скупље него релативно скоро. Само су цене прехрамбених намирница и пива скоро непромењене и прениске,“ рекао је.

„Ако малопродајне трговине и сами купци не схвате да пиво има неку вредност, биће великих потреса и многи брендови ће на крају пропасти.“

Производња пива је енергетски интензиван процес, а трошак пивара за енергију се утростручио, рекао је Вестермајер. Ако испорука гаса стане због рата у Украјини, породичне пиваре ће морати да одлуче шта могу да производе, а шта не.

„Производња точеног пива је најмање угрожена, јер захтева најмање енергије. Искрено, треба нам пивска тријажа, односно приоритизација продајних канала,“ додао је Вестермајер.

„Мораћемо да одлучимо,“ рекао је, „које муштерије могу добити коју количину пива, а да најверније муштерије добију приоритет“.

Жене са највећим грудима живе у САД; Најмање имамо и у комшилуку, нисмо се томе надали

Амерички стручњаци тврде да студенткиње на размени обично падну у депресију када схвате колико су Американке прсате. Иако не помињу силиконе и гојазност, евидентна је чињеница да су обе ствари допринеле да жене из САД доминирају.

Према недавним статистикама „Њорлд Популатион Ревиењ“, жене у Сједињеним државама имају највеће природне груди на свету и носе у просеку носе Ц корпе. Одмах иза Американки су Британке које су ову битку изгубиле са минималном разликом.

Остале земље које су ушле у првих пет су Венецуела, Колумбија и Шведска. Према анкети из 2016. године, четвртина белих Американки има груди које теже у просеку 5,7 килограма, пише Тхе Сун.

Ех, сад једна мање славна листа:

Најмање груди на свету имају држављанке Швајцарске. Иако су познати по сиру, сатовима и стандарду, изгледа да силикони нису оно што би житељке ове богате државе ставиле у себе. Друго место, припало је, а за многе вероватно и шокантно – Босни и Херцеговини. „Њорлд Популатион Ревиењ“ је на треће ставио, Аустралију, док зачеље листе најмањих грдуди бране Грузија и Канада.

Према подацима које је 2019. године објавио Хеалтхлине, просечна величина груди драматично се разликује од земље до земље. Истакли су да је било невероатно тешко одредити коначни просек јер немају „универзално разумевање тачне величине грудњака“, а за многе се жене је утврђено да упорно носе нетачну величину.

“Показало се да младе жене које долазе у САД као студенткиње на размени имају врло високу учесталост менталних проблема везаних за њихову слику тела и самопоштовање. Дубински интервјуи са студентикињама на размени открили су да је један од кључних разлога тај што осећају тескобу када схвате да су њихове груди знатно мање од груди америчких жена”, навели су у часопису „Тхе Јоурнал оф Фемале Хеалтх Сциенцес“.

Како природно повећати своје груди?

Према Хеалтхлинеу, мало је вероватно да ћете моћи „природно променити облик својих груди“. Но, неки људи тврде да циљане вежбе могу имати неки утицај. „Иако ове вежбе вероватно неће утицати на величину грудњака, с временом могу променити изглед ваших груди“.

Кућа која је инспирисала филм Призивање зла продата за 27 одсто изнад тржишне цене

Кућа са три спаваће собе из раног 19. века у граду Бурилвилу у САД-у упркос шармантним историјским елементима – заправо је „уклета“ кућа која је инспирисала хорор филм из 2013. „Тхе Цоњуринг“ (Призивање зла).

Након што се на тржишту појавила крајем 2021. за 1,2 милиона долара, сабласно пребивалиште управо је продато за 1,52 милиона долара што је 27 одсто изнад тржишне цене.

Некретнина, која се налази на адреси 1677 Роунд Топ Роад, има 280 квадратних метара -укључујући стропове са гредама, камине и дрвене ормаре у кухињи.

Претходни власници, истраживачи паранормалних активности Џен и Кори Хеинзен, купили су кућу за 439.000 долара 2019. – и провели четири месеца држећи се у једној соби као „знак поштовања према духовима, допуштајући им да се навикну на њих уместо да упадају“, рекли су за „Њалл Стреет Јоурнал“ у време куповине. Међутим, ипак су приметили црну фигуру у дневном боравку.

„Када смо схватили да смо обоје будни и обоје смо то видели, нестало је“, рекао је Кори Хеинзен. Пар је такође чуо кораке и куцање – и чак су видели бљескове светла у собама које немају светла.

Часопис је такође први објавио вест о овој продаји, додајући да је нови власник бостонска девелоперка по имену Џеклин Нунез. Више од 10 људи су дали своје понуде за некретнину, међутим победила је Џеклин.

„Ово је за мене врло лична куповина“, рекла је она, „Када је стигла на тржиште, помислила сам: ‘Ово је посед који људима омогућава да разговарају са мртвима.'“

Нунез је додала да не осећа да је кућа дом демона – већ једноставно „јединствена структура“.

Мирослав Илић и Девин сада отац и син? Коначно се огласио певач

Мирослав Илић огласио се након што је његова некадашња љубавница Мирјана Антоновић открила да је суд донео одлуку да певач јесте отац њеног сина Девина.

Мирослав није био претерано речит, али је за домаће медије кратко рекао:

„Ја то још нисам видео. Тренутно немам коментар и не желим да причам о томе. Кроз пар дана сазнаћете више детаља, а до тада не бих коментарисао.“

Мирослав и Девин нису се срели

Подсетимо, Мирјана је јуче на Фејсбуку објавила да слави и известила јавност о одлуци суда.

„Драги моји стрпљиви пријатељи, данас је дан за слављење. Стигла је судска одлука да Мирослав Илић и Девин Антоновић јесу отац и син. Ми смо се данас на свим континентима заплакали од среће и веома смо задовољни. Захваљујемо се нашим сведоцима, нашем извршном адвокату Виљаму Паспаловском, судкињи која је праведно одлучила, медијама који су све пратили, често се сатима смрзавали, и свима вама који сте нам годинама пружали подршку да истрајемо под огромним притиском.

Ово није само наша победа већ победа свих мајки и деце Србије. Онај коме се не допада ова одлука нека се тужи, а ми имамо пречег посла. Идемо даље док се не измени овај застарели закон за ДНК, који је усмерен против развоја српских породица и српског друштва. Увек сам желела и веровала да се у Србији ипак може наћи правда и веома ми је драго да се нисам разочарала. Много вам се захваљује и неизмерно вас воли ваша Мирјана.“

Трећи дан потраге за несталим полицајцем из Невесиња

На ширем подручју Бежђеђа код Невесиња, настављена је потрага за несталим Милошем Граховцем, који је нестао 25. маја у поподневним часовима.

 

Претходних дана у претрагу терена, који се ради под надзором Полицијске управе Требиње, било је укључено око триста људи.

Данас је на терену 150-200 припадника полиције, мјештана, Цивилне заштите, ловачких удружења, припадника горских служби спашавања из Републике Српске и Федерације БиХ.

Терен је изузетно тежак, зарастао у шуму и шибље.