Вук је увијек био животиња која је изазивала и дивљење и страх код људи. Вијечита борба човјека и вука довела је популацију на ивицу истребљења у Европи. Послједњих година долази до експанзије ове звијери која се оправдано или неоправдано окривљује за све недаће.
GW950m и предсједница Европске Комисије
Вук под кодним именом GW950m дошао је у жижу јавности након напада на коња који се налазио у власништву политичарке Урсуле вон дер Лејен. Овај вук познат је по јединственој тактици напада на домаће животиње којих је било преко четрдесет.
Иако је вук у Њемачкој строго заштићена врста, GW950m се нашао већ неколико пута на дозволи за одстрел. Међутим, до сада је успио избјећи све потјере.
Вук GW950m припада чопору Бургдорфер који је активан у шумама око Хановера. Његови напади се биљеже још од 2019. године. То је условило да Министарство околине, енергије и заштите климе Савезне републике Доње Саске изда дозволу за лов ове јединке у априлу 2021. године. Као разлог тада је наведена “опасност од наставка и преношења техника лова које су нетипичне на друге вукове”. Дозвола је истекла крајем августа 2021. године.
Дозвола је обновљена 31. августа 2022. године, али је привремено стављена ван снаге 26. јануара 2023. године због приговора Друштва за заштиту вукова. Вук GW950m са још 350 јединки ове заштићене врсте крстари шумама Савезне државе Доње Саске.
Овај вук је напао и усмртио коња у власништву Урсуле вон дер Лејен предсједнице Европске Комисије. Иако се у медијима провукла неистина да је због тог напада издата дозвола за лов вука, то очигледно није тачно. Дозвола за лов издата је дан раније, односно бар годину дана раније ако се рачуна прва дозвола за одстрјел.
Тек у децембру 2022. године, анализом ДНК утврђено је да вук GW950m има удјела у нападу на коња у власништву вон дер Лејен као и у многим претходним нападима на домаће животиње. Напади вукова на крупна грла стоке нису уобичајени за подручје Њемачке. То је оно што забрињава стручњаке који сматрају да је поменути вук овладао овом вјештином и да је врло вјероватно да ће је пренијети на друге јединке унутар чопора.
Посљедња вијест каже да се GW950m од 1. фебруара 2023. године опет налази на листи за одстрјел, али не и остали вукови из његовог чопора.
Хибридни вукови или мјешанци вука и пса
Нису само вукови криви за нападе на домаће животиње у Њемачкој. Нелегално држање мјешанаца вука и домаћих паса постаје све раширенија појава. У јулу 2022. године два оваква мјешанца напала су друге псе. Након њиховог ‘’уклањања’’ извршена је ДНК анализа. У децембру прошле године објављени су резултати анализе. Један од мјешанаца, мужјак имао је 75 процената гена вука, док је женка имала 50 процената.
Према извјештају мужјак се сврстава у прву генерацију повратног мијешања (Ф1) са вуком. Женка спада у другу генерацију (Ф2). Даљом истрагом доказано је да се ради о животињама које су настале илегалним парењем пса и вука. Према уредби Европске Уније (ЕГ 1497/2003) није допуштено држање мјешанаца вука генерација повратног мијешања од Ф1 до Ф4.
Хибриди вука могу се наћи у илегалној продаји широм Европе. Људска фасцинација вуковима доприноси да се овај уносан нелегални бизнис шири до забрињавајућег нивоа. Купци нечесто сматрају хибриде љепшим од изворних ‘’чистих’’ вукова. Проблеми настају када власници спознају да нису дорасли да одгајају такву животињу или када дође до промјене из различитих разлога. Тада настоје да се отарасе љубимца остављајући га у природи гдје за извјесно вријеме постају дио вучијих чопора. Забиљежено је и да се мјешанци паре са вуковима чиме мијењају генетски материјал који је вук очувао кроз вијекове.
Мјешанци прве генерације (Ф1) најчешће имају преко 50% гена вука. У (Ф1) генерацији један од родитеља је вук. Идентични су по изгледу (фенотипу) и родословљу (генотипу). Већ од (Ф2) генерације наведене карактеристике се мијешају. Животиња (Ф2) генерације има вука бабу или деду. Овај образац се наставља у сљедећим генерацијама (Ф3) и (Ф4). Тек од (Ф5) генерације може се говорити о домаћим псима.
Црни вукови
Недавна истраживања која су обављена у САД бацају зрно сумње да је за промјену боје длаке код вукова у Јелоустонском парку одговоран вирус. У САД су веома чести вукови чија је длака црне боје. Као што је познато доминантна боја вучјег крзна је сива. Али није ријетко да имају сребрне нијансе, црне, смеђе, преко беж све до бијеле боје. Најчешћи су ипак сиви и то на сјеверу САД, док су на југу доминантнији црни. На другим континентима вукови црне боје су ријеткост.
Истраживачи су дошли до закључка да ген CBD103 који утиче на боју длаке, истовремено може утицати на имунолошке одговоре на разне вирусе. Они су закључили да црни вукови имају већу способност имунолошког одговора на вирус псеће куге. Уочено је да црне боје преовлађују на територијама гдје се чешће појављује смртоносни вирус.
Закључак
У резолуцији из децембра 2022. године, Европски парламент позвао је на “ублажавање статуса заштите” вука и рекао да се “негативан утицај напада на стоку од стране растуће популације вукова повећава.” Са друге стране, дванаест министара задужених за околину “недвосмислено су одбацили тенденцију резолуције да ослаби правну заштиту вука”.
Како год, вук је већ одавно изашао из оквира науке и постао једно од политичких питања на старом континенту. Вук ће увијек изазивати расправе међу ловцима, сточарима, љубитељима природе, али и лаицима. Засигурно, он је дио биолошке разноврсности еко система Европе, али његова бројност се свакако мора контролисати. Ловци као чувари равнотеже у природи сигурно ће имати велику улогу у том процесу у будућности.
М. П.
Be the first to comment